(NE)ODRŽIVO LOKALNO PLANIRANJE U ČELJUSTIMA TRANZICIJE - SUDBINA SPORTSKIH I REKREATIVNIH POVRŠINA U PRAKSI PLANIRANJA U BEOGRADU

Abstract

Pojam javnog interesa se jednako vezuje za (gradsko gradjevinsko) zemljište, namenu od opšteg / javnog interesa, ili pak aktivnosti od javnog interesa, kao što je slučaj sa aktivnostima vezanim za zaštitu životne sredine ili zaštitu kulturnih dobara. U periodu tranzicije javni interes, u situaciji fleksibilne interpretacije planova, aktuelnog zakonodavnog konteksta, arbitrarnog tretmana od strane brojnih institucija i pritiska kapitala sve više gubi na značaju. Ovakve pojave u suprotnosti su sa osnovnim premisama održivog razvoja grada, koje operacionalizacijom treba da se iskazuju najmanje kroz:
• Socijalnu održivost i primenu principa jednakosti kroz stvaranje prostornih uslova za minimiziranje socijalnih razlika odnosno favorizovanje socijalne i prostorne kohezije.
• Održivo urbanističko planiranje - strategije lokalnog planiranja koje se razvijaju tako da uzimaju u obzir dobrobit lokalne privrede i stanovništva;
• Održivo korišćenje zemljišta;
• Institucionalnu održivost, koja podrazumeva unapredjenje procedura i institucionalnih aranžmana što doprinosi uvodjenju integrativnog pristupa.
Sledeći pristup učenja na greškama, ukazujemo na primer tretmana nekih sportskih i rekreativnih površina u Beogradu u aktuelnoj domaćoj praksi, diskutujući koliko se ovakav tretman može smatrati održivim kao i da li struka može da se odupire navedenim tranzicionim trendovima.